ЋирилицаЛатиница КонтактЈавне набавке


 

ARHIVALIJA MESECA

 

2


3

 

4

 

ISSN (Online) 2812-9636

ИНСТИТУЦИЈА:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК:
Др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац


АУТОР И УРЕДНИК ПОРТАЛА:
Др Јасмина Николић


ТЕХНИЧКИ УРЕДНИК:
Александра Богдановић

 

АУТОРИ:
Др Јасмина Николић
Др Драгана Милорадовић
Наташа Милошевић Дулић
Мирјана Степановић


ПОЧЕТАК
1.10.2021.

СТАТУС:
У току
___________________________

КОНТАКТ ПОДАЦИ:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ДР ВОЈЕ ДУЛИЋА 10
12000 ПОЖАРЕВАЦ
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
www.arhivpozarevac.org.rs
info@arhivpozarevac.org.rs
+381.12.523.082

 

1

АРХИВАЛИЈА МЕСЕЦА – МАЈ 2023.

 

Arhivalija maj 203 arhiv pozarevac  

СУДБИНСКИ ДАТУМ ДИНАСТИЈЕ ОБРЕНОВИЋ...

 

Два трагична догађаја везана за династију Обреновић догодила су се управо 29. маја: атентат на кнеза Михаила 29. маја 1868 - пре 155 година, и убиство краља Александра и Драге Машин 29. маја 1903 - пре 120 година.

Први политички атентат у Србији је убиство једног од најзначајнијих и најпросвећенијих  нововековних српских владара. Вешт дипломата, образован, тежио је ослобођењу Србије од турског сизеренства и неуморно радио на модернизацији и европеизацији Кнежевине. Прегалачки рад, способности и апсолутистичка владавина донеле су Михаилу бројне непријатеље, и у Србији и у иностранству.

Недељна поподневна шетња кочијама у Кошутњаку пре 155 година, завршила се хицима којима су убијени кнез Михаило и Анка Константиновић, Михаилова сестра од стрица, док су рањени Светозар Гарашанин, кнежев ађутант, и Катарина Константиновић, кнежева сестричина.
У званичној верзији атентатори су били браћа Радовановићи, а непосредни помагачи Лазар Марић, бивши председник београдског Окружног суда, и Станоје Рогић, бивши трговац. Завереници су саслушани и стрељани, али позадина убиства никад није расветљена.
Убиством кнеза Михаила угасио се владалачки огранак из породице кнеза Милоша Обреновића и сматрало се да нема наследника. Другачије је расуђивао министар војни, Миливоје Петровић Блазнавац. Дан после убиства владара издао је наредбу војсци о признању Милана Обреновића за кнеза. Велика народна скупштина у Топчидеру, под притиском војске и њеног министра није бирала кнеза, већ је утврдила да је Милан Обреновић једини законити наследник српског престола.
(према: Р. Љушић, Историја српске државности, књига II - Србија и Црна Гора, нововековне српске државе, Нови Сад, 2001, стр. 132-140.)

Као архивалију месеца маја објављујемо Наредбу за сву Србску војску којом се „Јунацима" - српској војсци, обраћа министар војни „полковник" Миливоје Петровић Блазнавац, и промовише Милана Обреновића II као наследника Михаиловог и лозе Обреновића, 30. маја 1868. године.

Несрећни потоњи догађаји довешће до трагичне судбине краља Александра Обреновића и краљице Драге, који ће такође од завереничке руке, без потпуно расветљене политичке позадине, у Мајском преврату пре 120 година - 29. маја 1903. године - затворити поглавље о династији Обреновић.

Фотографија: Наредба за сву Србску војску, којом се „Јунацима" - српској војсци, обраћа министар војни „полковник" Миливоје Петровић Блазнавац, поводом убиства кнеза Михаила и промовише Милана Обреновића II као наследника кнежевог и лозе Обреновића, 30. маја 1868. године.
Историјски архив Пожаревац, Збирка Varia, 191.

Одабрала: др Драгана Милорадовић, архивски саветник